| |     latinica | english  
Насловна
Референдум ради потврђивања Акта о промени Устава Р. Србије

Министраство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) издало је Обавештење за бираче које имају боравиште у иностранству о остваривању бирачког права на републичком референдуму. Обавештење се може преузети у следећем линку:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom referendumu/    

 

 

 



Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету

12. новембар 2021. године

Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

2. новембар 2021. године

Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову


"Ваше Екселенције,
уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

 



Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања

15. октобар 2021. године

Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања


Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.



Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања

15. октобар 2021. године

Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања


Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.



Председник Вучић примиo акредитивна писма амбасадора који покривају Србију на нерезиденцијалној основи

06. септембар 2021.

Председник Вучић примиo акредитивна писма амбасадора који покривају Србију на нерезиденцијалној основи

Председнику Републике Србије Александру Вучићу су данас акредитивна писма предали амбасадори, који своје земље представљају на нерезиденцијалној основи, и то:
Њ.Е Асмахан Абдулхамид Ал-Токи, амбасадорка Републике Јемен
Њ.Е Јусуф Ахмед Хамед Алџабри, амбасадор Султаната Оман
Њ.Е Нада Кругер, амбасадорка Републике Намибије
Њ.Е Еудора Хилда Квартеј Корантенг, амбасадорка Републике Гане
Њ.Е Лино Зонзини, амбасадор Републике Сан Марино
Њ.Е Витаутас Пинкус, амбасадор Републике Литваније
Њ.Е Карменса Харамиљо Гутјерес, амбасадорка Републике Колумбије
Њ.Е Химена Каролина Арес Мора, амбасадорка Републике Чиле
Њ.Е Ахед Свеидат, амбасадор Хашемитске Краљевине Јордан
Њ.Е Есперанс Ндајизеје, амбасадорка Републике Бурунди
Њ.Е Марија Ерла Марелсдотир, амбасадорка Републике Исланд
Њ.Е Давид Дондуа, амбасадор Грузије
Њ.Е Олег Фирер, амбасадор Гренаде
Њ.Е Изулт Фицџералд, амбасадорка Ирске
Њ.Е Чед Блекмен, амбасадор Барбадоса
Њ.Е Франк Симафранка, амбасадор Републике Филипини
Њ.Е Гордон Паће Бонело, амбасадор Републике Малте
Њ.Е Зеинеб Ели Салем, амбасадорка Исламске Републике Мауританије
Њ.Е Осама Дахил Ал-Ахмади, амбасадор Краљевине Саудијске Арабије
Њ.Е Луис Фернандо Каранса Сифуентес, амбасадор Републике Гватемале
Њ.Е Џули Лимберопулос Косиори, амбасадорка Републике Панаме
Њ.Е Мохамед Шамим Ахсан, амбасадор Народне Републике Бангладеш
Њ.Е Рам Каџи Кхадка, амбасадор Непалa
Њ.Е Модуп Ајрел, амбасадор Савезне Републике Нигерије
Председник Вучић је амбасадорима пожелео успешан дипломатски мандат, изразивши уверење да ће политички дијалог и економска сарадња Србије и ових земаља наставити да се развијају на обострану корист.
Током сусрета у Палати Србија, председник Вучић разговарао је са амбасадорима о билатералној сарадњи Србије и њихових земаља, спољнополитичким приоритетима Србије, ситуацији у региону, као и о међународним односима.


Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл
 



Информација процесу вакцинације у РС

У Републици Србији се од 24. децембра 2019. године спроводи  вакцинација становништва против корона вируса.
51.7 одсто пунолетног становништва је примило две дозе вакцине, а од 17. августа отпочела је вакцинација трећом, такозваном бустер дозом вакцине, за све оне који су ревакцинисани пре више од шест месеци.

Србија је обезбедила довољан број вакцина и грађани могу изабрати вакцину који ће примити: Фајзер, Синофарм, Спутњук В или Астразенеку.

* 1. септембар - Институт Гамалеја из Русије одобрио за употребу 550.000 доза вакцине Спутњик В, које су произведене на Торлаку до 13. августа.

Од 550.000 доза – 275.000 компоненте 1 и и 275.000 компоненте 2, спремне су за употребу у Србији, с ознаком произведено у Србији, док ће да ће одлуку о евентуалном извозу донети Влада Србије и председник Републике Александар Вучић.

*2. септембар - Отворена ковид болница у Новом Саду, четири месеца након почетка изградње. У питању је трећа ковид болница у Србији, после Батајнице и Крушевца, која jе од 3. септембра почела да прима пацијенте оболеле од коронавируса.
*4. септембар - Сировина за производњу кинеске вакцине у Србији стигла је у Београд, а до октобра ће “Хемофарм” производити вакцину за процес тестирања.  Експерти који прате читав процес тестирања и почетак пуњења су стигли у Србију и раде са домаћим стручњацима на припреми.
Након тестирања, у октобру ће започети и пуњење вакцине. План је да се напуни око шест милиона доза до краја године. Те дозе ће бити намењене првенствено грађанима Србије, а ако буде вишак размотриће се и извоз у регион.
*Камен темељац фабрике за производњу кинеских вакцина у Србији биће положен 9. септембра.

Србија је током пандемије показала висок степен одговорности и солидарности дониравши близу милион доза вакцина и планира да, у складу са могућностима, са тим трендом настави.

Реализоване донације:
*Више 200.000 доза вакцина донирано региону
*Близу 200.000 грађана региона вакцинисано је у нашој земљи
*Донирано 100.000 доза Чешкој Републици
* 50.000 доза вакцина донирано Ирану
*40.000 доза вакцина Тунису
*Током недавне посете министра Селаковића земљама Африке и Блиског Истока донирано 200.000 доза вакцина.



Селаковић: Изложба „Несврстани свет“ увод у обележавање 60 година Покрета несвртаних земаља

1. септембар 2021.

Селаковић: Изложба „Несврстани свет“ увод у обележавање 60 година Покрета несвртаних земаља

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић, заједно са потпредседницом Владе и министарком културe и информисања Majом Гojкoвић и директорком Музеја афричке уметности Маријом Алексић, отворио је изложбу „Несврстани свет“ и том приликом најавио низ манифестација које ће Србија организовати у склопу обележавања 60. година од настанка Покрета несврстаних земаља.
Селаковић је посебно нагласио важност скупа који ће бити организован 11. и 12. октобра у нашем главном граду на којем ће учествовати високи званичници из афричких, азијско-пацифичких и јужноамеричких земаља.
„За Републику Србију је изузетна част што ће имати прилику да наше традиционалне пријатеље угости управо у Београду, имајући у виду историјску симболику наше престонице као својеврсног родног места Покрета, где је одржан и први Самит Покрета несврстаних и на којем су потврђени тек успостављени принципи из Бандунга“, истакао је министар.
Селаковић је напоменуо и историјску улогу Покрета, указујући да је дуги низ година представљао „алтернативни глас“ великог броја земаља у периоду међублоковских подела, доприносио очувању мира и смиривању тензија, као и одбрани универзалних принципа садржаних у Повељи Уједињених нација. Додао је да су основне идеје Покрета - мир, солидарност, равноправност, поштовање суверенитета земаља, равномерни економски и социјални развој и данас више него актуелне.
Према његовим речима, несврстани су се заправо борили да буду своји и да се понашају у складу са жељом својих слободољубивих народа.
Министар се осврнуо на недавну посету афричком континенту рекавши да је у сусретима са званичницима више афричких земаља имао прилику да се увери у искрено и традиционално пријатељство које те земље гаје према Србији, као што је то био случај и са некадашњом Југославијом.
Шеф српске дипломатије истакао је да ће наша земља наставити да јача дипломатско присуство и у Африци и у свуда где живе наши несврстани пријатељи.
„Поносан сам на наше историјске везе, не само са афричким, већ и са другим чланицама Покрета, са којима желимо да продубљујемо везе и сарадњу и градимо неке нове мостове“, поручио је министар.
Селаковић је своје излагање завршио указавши на значај Музеја афричке уметности, јединог антиколонијалног музеј у Европи, који је симбoл приjaтeљских oднoсa нeсврстaних зeмaљa Aфрикe и нeсврстaнe Jугoслaвиje.

 



Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“

05. август 2021. године

Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“


Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

 



Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер

22. јул 2021. године

Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер


Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.


Извор: Танјуг
 



Србија остварила велики успех у области дигитализације

20. јул 2021. године

Србија остварила велики успех у области дигитализације


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs



Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду

13. јул 2021. године

Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду


Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић обратио се данас на Министарској конференцији Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) и том приликом је упутио позив представницима чланица да се окупе у Београду, 11. и 12. октобра, када ће бити обележена 60. годишњица од одржавања прве Конференције Покрета несврстаних у Београду 1961. године.

Селаковић је учеснике конференције обавестио да ће овај важан јубилеј несврстаних Србија организовати заједно са Азербејџаном - актуелним председавајућим ПНЗ.

У свом обраћању Селаковић је подсетио да су некадашња Југославија и председник Тито, као кооснивачи Покрета, дали свој допринос стварању визије другачијег света, а да је Србија, као једна од наследница Југославије, поносна на тај део своје историје.

„Дух несврстаности почива на равноправности, слободи, трајном миру, сувереној једнакости држава и мирољубивој сарадњи свих народа, а то су вредности уткане и у државотворне темеље Србије“, поручио је министар.

Селаковић је рекао да је Покрет несврстаних кроз читаву своју историју био светионик слободе свима онима који су тражили право на постојање и просперитет у свету у којем је често владала, не сила закона, већ закон силе. Оценио је да се и данас налазимо у временима озбиљних глобалних изазова у којима Покрет има прилику да реафирмише своје слободарске традиције и залагање за свет једнаких.

„Србија ће, као војно неутрална и политички самостална држава, давати свој најискренији допринос таквим циљевима Покрета. Надамо се да ћемо јачањем међусобних веза и сарадње, као група држава и народа које везују исте вредности и интереси, оснажити и заједнички капацитет да се суочимо са изазовима сутрашњице. А изазови су већ пред нама“, истакао је Селаковић.

Министар је нагласио да би међународно право требало да буде стуб политичке и безбедносне архитектуре света и додао да Србија поштује залагање чланица Покрета за циљеве и принципе Повеље УН.

„Многе чланице овог покрета свесне су да управо инсистирањем на међународном праву раде у своју корист и у корист очувања регионалне и глобалне стабилности“, указао је министар.

Селаковић је рекао и да је пандемија Ковид-19 јасно показала да су неједнакост, недостатак солидарности и емпатије у свету на најгрубљи начин постали јако очигледни.

„Србија вечно захвална свим земљама међу вама, попут Азербејџана, које су нам помогле у тешком времену. Ми смо касније продужили тај ланац солидарности тако што смо вакцине учинили доступним, не само својим држављанима, већ и другима у региону. Подржали смо своје суседе са вером да је солидарност најбоље улагање у заједничку будућност“, закључио је министар.
 



СВИ ИНЦИДЕНТИ НА КИМ 2021

СВИ ИНЦИДЕНТИ НА КИМ 2021

1) 07.01. обијена кућа породице Вучковић, Бабин мост
2) 13.01. директору Канцеларије за КиМ Петру Петковићу забрањен улаз на КиМ
3) 16. 01. на „Jарињу“ забрањен прелаз аутобусу са 40 путника који су носили пакетиће деци

4) 20.01. инспекција упала у Дом Здравља у Штрпцу због вакцина
5) 28.01. помоћнику директора Канцеларије за КиМ Игору Поповићу забрањен улаз на КиМ
6) 02.02. упуцан Србин Бобан Ристић у Лапљем селу
7) 03.02. графит УЧК исписан на кући Крстовића у Гораждевцу
8) 03.02. поломљена застава и јарбол код споменика српским жртвама у Гораждевцу код Пећи
9) 04.02. извршена је крађа aрхеолошких остатака у Испосници Св. Петра Коришког код Призрена

10) 05.02. обијена кућа породице Јовановић у Могили
11) 10.02. билборд УЧК постављен у Чаглавици
12) 10.02. обијена кућа породице Вучковић, село Берково
13) 13.02. забрањен улаз екипи ТВ Пинк и РТВ Краљево
14) 15.02. забрањен улаз екипи РТС, која снима серија Право на сутра
15) 26.02. избоден српски младић М. М. од стране Албанца у Косовској Митровици
16) 28.02. Забрањен улаз на КиМ екипи Рукометног клуба Ариље
17) 03.03. У Грачаници обијен прозор на кући Србина, украдени новац и лична документа

18) 04.03. Двојица Горанаца рањена су у Глобочици од тране двојице Албанаца
19) 05.03. прегажен српски дечак Л. П. у Грачаници од стране Албанца који је побегао с места несреће
20) 06.03. у селу Клокот, општина Косовска Витина, извршено је обијање православне цркве „Свети Петар“ и украден новац (на празник Задушнице)

21) 06.03. у селу Партеш, општина Гњилане, обијена је православна прква „Свете Тројице“, украден новац, ручно рађена плаштаница и икона (на празник Задушнице)

22) 07.03. украдена надгробна плоча на гробљу Бинач
23) 07.03. у селу Шилово, општини Гњилане, у ногу је од стране Албанца упуцан Србин, власник ресторана

24) 12.03. Из парохијског дома у изградњи, поред Храма Светог Апостола Луке, у селу Витомирици, општина Пећ, украден грађевински материјал
25) 12.03. припадници Росу извршили су претрес просторија општине Клокот, претрес породичне куће председника општине Клокот који је ухапшен.

26) 13.03. у месту Драјковце, општина Штрпце, обијена је црква „40 Севастијских мученика“ и украден новац

27) 13. марта, у месту Доња Битиња, општина Штрпце, обијена је црква „Свети Димитрије“.

28) 15.03. у селу Горња Гуштерица, општина Грачаница, обијена је и демолирана опљачкана црква „Свете Недеље“ из које је украден новац

29) 16.03. на административном прелазу Jариње забрањен улазак на КиМ помоћници директора Канцеларије за КиМ Светлани Миладинов

30) 28.03. У селу Шилово, општина Гњилане, обијена је црква „Св. Марка“ и  украден новац и озвучење

31) 25.03. графит УЧК исписан на зиду Здравствене амбуланте у Сувом долу
32) 27.03. на административном прелазу „Табалије“ припадници косовске полиције нису дозволили улаз на подручје КиМ 17. фудбалера ФК „Шумадија Топаоница“

33) 30.03. ухапшена повратница на КиМ Мила Анђелковић којој су Албанци узурпирали породичну кућу
34) 10.04. напад флашама на српске младиће Марка Николића и Милоша Рошића у кафићу на северу Косовске Митровице
35) 12.04. Обијена здравствена амбуланта у селу Гојбуља
36) 13.04. Напад на младића Луку Димитријевића у Грачаници
37) 15.04. махање албанским заставама и покушај упада у КБЦ на северу Косовске Митровице
38) 16.04. директору канцеларије за КиМ Петру Петковићу забрањен улазак на КиМ
39) 18.04. Ухапшена новинарка РТС Тамара Грујић у  Вучитрну
40) 18.04. Демолирана улазна врата Основне школе у Обилићу
41) 26.04. Од стране Албанаца нападнут Лазар Ђорђевић са породицом на свом имању у селу Гојбуља
42) 03.05. Каменована кућа Јаћовића у Косовској Витини
43) 03.05. Разбијено стакло на аутомобилу ђакону из Ораховца
44) 05.05. Мирослава Лукића из Велике Фоче физичку напала тројица Албанаца. Претрпео је прелом носа.
45) 06.05. На Ђурђевдан је група изгредника покушала да скине српску заставу са звонаре цркве Светих Апостола Петра и Павла у Клокоту.
46) 06.05. Каменована је црква Светог Јована Крститеља у центру града Пећи, познатија као Митрополија. На цркви је разбијен прозор.
47) 09.05. Каменована је црква Свете Петке у Косовској Витини.
48) 09.05. у месту Суви До, општина Косовска Митровица, из возила у покрету испаљена су три хица у ваздух

49) 10.05. Каменована је црква Пресвете Богородице у Липљану
50) 11.05. Нападнута кућа повратника Радоја и Милоја Пумпаловића у селу Дубрава, општина Исток. То је пети напад за годину дана
51) 20.05. Поново нападнута кућа породице Јаћовић у Косовској Витини
52) 24.05. у селу Доња Шипашница, општина Косовска Каменица, обијена су улазна врата цркве „Света Петка“, извршена преметачина и отуђени су свете реликвије

53) 26.05. Обијена кућа повратника Сретена Стојиљковића код Новог Брда. Украдена су ми дрва и алат
54) 26.05. Божидару Здравковићу из истог села (засеок Ћерановица, повратничко село Клобукар, Ново Брдо) је обијен помоћни објекат на кући и украден шпорет.
55) 30.05. Поломљена табла са путоказом за манастир Драганац у општини Ново Брдо.
56) 03.06. Исписан графит Велика Албанија на кући расељеног Србина у општини Ораховац
57) 10.06. Упад Косовске полиције на црквени посед Храма Христа Спаса у Приштини, након литургије на Спасовдан која је у овој цркви одржана након 23 године.
58) 10.06. Забрањен је улаз Дарији Кисић Тепавчевић да у својству професора дође на КиМ
59) 11.06. Хуманитарној организацији Стуб Краља Стефана из Новог Сада да уђе на простор КиМ
60) 11.06. Исписани графити на храму Христа Спаса у Приштини на енглеском „Исус мрзи Србе“. Након што су они избрисани, написани су истог дана нови „Симбол шовинизма“ и све то наочиглед полиције. Протести албанаца испред храма због постојања таквог објекта на наводно земљи Универзитета и наводне провокације због литургије.
61) 12.06. Полиција на прелазу Јариње није дозволила улазак на покрајину за два аутобуса у којима су били углавном путници из Београда и Новог Сада а који су кренули у обилазак светиња на КиМ.
62) 14.06. Оскрнављено гробље породице Стојановић и Шарић у Ораховцу.
63) 19.06. Враћен аутобус са 50 верника из централне Србије који су кренули на задушнице на КиМ.
64) 20.06. Украдена струјна инсталација у цркви Светог Уроша у Урошевцу
65) 21/22.06. Забрањен улаз на КиМ Вањи Удовичићу.
66) 21.06. Разваљена врата цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Талиновац у Урошевцу. Скинуте електричне инсталације и разбацане иконе.
67) 24.06. Обијена и опљачкана породична кућа Станише Станојевића у српском селу Бабин Мост, у општини Обилић. Извршена је преметачина и украден новац.
68) 26.06. Групи планинара забрањено да из Штрпца и Ски центра Брезовица обиђу врх Шар планине
69) 27.06. Напади на Драгицу Гашић, прву српску повратницу у Ђаковицу. Каменовање стана, лепљење слика мртвих људи, најављени протести НВО са захтевима за исељење.
70) 28.06. Заустављање аутомобила са српским таблицама на путу за Газиместан, претресање, одузимање српских симбола, претресање монахиње и хапшење црногорског држављанина. Два дана касније одређен му је притвор од 30 дана.
Истог дана ухапшено је неколико српских држављана само зато што су певали Ђурђевдан и качили снимке на друштвене мреже.
71) 29/30.06. Украдена тробојка Српске православне цркве и поломљен јарбол на порти манастира Грачаница. Фотографије оскрнављене црквене заставе освануле су на друштвеним мрежама на којима се види како Албанац маскиран у црно и са заставом „велике Албаније“ гази тробојку. Неколико сати касније на друштвеним мрежама освануо је снимак где исти маскирани Албанац пали заставу.
72) 30.06. Драгици Гашић забрањено да угради блиндирана врата на свом стану. Врата су и заплењена.
73) 30.06. 4 лица из Чачка којима је због мајице 'Нема предаје' отворен процес привођења и саслушања пред тужиоцем 28 јуна на Газиместану. Мајице им како они кажу нађене у гепеку аута са Чачак таблицама. Саслушани пред тужиоцем без превода јер им речено да у супротном морају да чекају до сутра. Добили казну од 400 евра коју нису платили одмах те им задржане ЛК од стране КС система.
74) 30.06. Група Албанаца спречила је неколико младића и девојака српске националности из Липљана да поставе кош у локалном парку.
75) 01.07. Освануо графит „АЛБАНИЈА УЧК“ на билборду са сликом манастира Грачаница на путу Грачаница – Лапље село
76) 01.07. Група Албанаца претукла 13-годишњег дечака, Николу П. Добио је модрице и подливе а покидали су му и крстић који је носио око врата.



Вакцинација против корона вируса у Републици Србији – 25. јун

Вакцинација против корона вируса у Републици Србији – 25. јун


У Србији дато 5,2 милиона доза вакцина против корона вируса.

Дато 2,7 милиона прве дозе и 2,5 милиона друге дозе вакцине.

48 одсто грађана комплетно имунизовано.

Просечна старост особа које су примиле једну дозу је 57 годинa, а оних који су примили обе дозе је 58 година.

Близу 20 градова прешло цифру од 50 одсто вакцинисаних, при чему се на врху листе налазе Прибој и Ниш, који су достигли 60 одсто.

Градови који имају више од 50 одсто вакцинисаних су: Београд, Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.

Преко портала еУправе издато је више од 400.000 дигиталних зелених сертификата.

Држављани наше земље, који су прву дозу примили у иностранству, могу да приме другу дозу у Србији, али да ће им у поменути сертификат бити уписана само она вакцина коју су примили у Србији.


Испорука вакцина
21. јун – На институт „Торлак“, у оквиру редовне испоруке, допремљено је 83.070 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“, као и још 1.170 доза по споразуму са Аустријом.
 



Вакцинација у Републици Србији

                            
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА


Вакцинација у Републици Србији

У Србији је према најновијим подацима дато укупно 5.070.754 доза вакцина против корона вируса.

Број грађана који су примили прву је 2.681.511 (48 одсто), док је обе дозе добило 2.389.243 људи (40 одсто).

Циљ је 50 одсто вакцинисаних до краја јуна.

Наредни циљ је да до јесени буде 60-70 одсто вакцинисаних.

У Београду је првом дозом вакцинисано 52,3 одсто пунолетних грађана, а другу дозу примило је 48 одсто.

Вакцинација без пријаве спроводи се на 225 пунктова у Србији.

Такође, у Србији је могућа и бесплатна вакцинација држављана БиХ и Северне Македоније.

Градовима који имају више од 50 вакцинисаних су: Београд, Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.


* Када су у питању испоруке вакцина, 14. јуна, стигло је још 85.410 доза вакцина компаније "Фајзер"

*11. јуна - Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда одредила је локацију за фабрику кинеских вакцина ''Синофарм'' у оквиру привредне зоне ''Аутопут'', у близини Земун Поља.

Фабрика, у којој ће се прво паковати ''Синофарм'' вакцина, а касније и производити, биће заједничко улагање Србије, Кине и Уједињених арапских емирата. Предвиђен је и погон за производњу ПЦР тестова.

За фабрику ће српска страна обезбедити земљиште и инфраструктуру.

Планирана месечна производња је два милиона доза вакцине.



Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

09. јун 2021. године
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених
нација

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,
У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности
Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног
кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма
за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања
превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу
заштите осуђених лица.
Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним
Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја
главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике
Србије са Механизмом.
Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће
поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде
донеле људима на простору бивше Југославије.
Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање
могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици
Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен
ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању
затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија
буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.
МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се
позабави овим питањем.
Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и
одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао
држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање
ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.
Господине председниче,
Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне
институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а
која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди
двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је
већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се
изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.
Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis
in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма

и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се
постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.
Господине председниче,
Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11.
маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни
пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене
за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно
својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од
Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне
обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.
Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија
има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за
непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква
наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.
Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног
права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу
Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену
ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се
окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је
покривено време које је провео у Притворској јединици УН.
Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010).
Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом.
Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за
непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке
за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима
међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце
извршне власти у Републици Србији.
Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна
2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете
и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима
Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне
невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није
поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању
преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.
Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског
поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције.
Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да
надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и
регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута
Механизма.
На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је
оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике,

обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију.
Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере
које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13
случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.
На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу
да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и
изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила
захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи
прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући
неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и
чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што
приличи богу, не приличи волу.
Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и
политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени
пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за
стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу
препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима,
попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других
оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења
српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су
ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом
српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и
Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског
становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.
Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија
земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији
бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која
отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске
националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су
представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде
нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје
најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема
никаквог „али“.
Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а
она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он
живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од
наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима
на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и
Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно
супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну
државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако
знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због
историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.
Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни
затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над

Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то
политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде.
Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера
Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су
чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја.
Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена.
Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша
Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године
затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и
односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против
Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком
другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и
он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у
поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били
убијени под веома, веома чудним околностима.
Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било
злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно
нико - није одговоран за те злочине.
Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и
помирење у региону.
Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну
рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не
покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим
народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом
који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да
тражим превише.
На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не
можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим
земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је
примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту
сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.
И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом
региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је
да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу
будућност.
Живела Србија!



Гласање за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић

Обавештавамо да сви грађани Србије, као и дијаспора, могу од данас гласати за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић, која је у финалу престижне Европске награде за проналазаче номинована у категорији Животно дело за иновативни допринос у биомедицини. Победнике у 5 категорија бира независни међународни жири, а јавност одлучује ко ће добити Награду публике. Гласање је једноставно и отворено за све грађане и дијаспору до 17. јуна на страници у наставку текста.

Професорка Вуњак-Новаковић се две деценије бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо. Тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа оштећених услед заразне болести CОVID-19.

Гордана Вуњак-Новаковић је професорка Универзитета Колумбија у Њујорку, чланица САНУ и прва Српкиња и жена која је постала члан Националне академије инжењерства САД. Угледна научница је и креативни амбасадор Србије у оквиру Савета за креативне индустрије при Кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић.

Председник Србије Александар Вучић је професорку Вуњак-Новаковић 2020. године одликовао Орденом Карађорђеве звезде другог степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије и њених грађана и постигнуте изузетне резултате у области медицинских наука и биомедицинског инжењерства као једног од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота.

 

https://popular-prize.epo.org/i/i/gordana-vunjak-novakovic-rs/?fbclid=IwAR1Ncs8Sh3TZJXZMGkQpvyIJRea904GEKpA6VCNX0xaPetmC8_vifFhA_74#inventor-gordana-vunjak-novakovic-rs



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 28. маја 2021. године)

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 28. маја 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.
Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.
*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.
Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.428.187доза вакцина, прву дозу примило је 2.464.701, док је обе дозе примило 1.963.486.
У процентима једну дозу је примило 45.6 одсто пунолетног становништа, док је ревакцинисано око 33 одсто.


У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

У овом тренутку у Србији имамо довољно вакцина да вакцинишемо 3.115.000 грађана и да тиме практично будемо безбедни.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 28. мајем, вакцинисано је 690.157 лица што износи 49.6 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 580.892 особа што износи 41.7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 79 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.271.049  доза вакцина, потребно да се вакцинише још 5.565 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена (што ће се десити за викенд).


*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“
*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“
*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина
*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина “Синофарм"
*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина "Спутњик В".
*22. маја – Допремљено 266.000 доза „Синофарм“
*24. маја - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина
*27. маја -  Допремљено 500.000 вакцина „Синофарм“
Укупно испоручено 4,2 милиона доза вакцине „Синофарм“, и јучерашња испорука је последња испорука „Синофарма“ по уговору.
Четири милиона доза вакцина које су купљене од Кине и допремљене у осам летова од јануара, а Војска Кине донирала је још 200.000 доза те вакцине.
Од почетка пандемије у Србију стигло 58 авиона којима је стигла медицинска опрема донирана од стране Кине и тамошњих компанија, при чему су, поред тога, још три теретна воза допремила све што је Србија од те земље купили за време пандемије.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.
* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.
*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.

 

НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

 



Селаковић честитао Дан Африке

 

25. мај 2021. године

Селаковић честитао Дан Африке


Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку поводом обележавања Дана Африке у којој је пожелео просперитет и благостање свим афричким земљама и народима.

Селаковић је подсетио да се у Србији од 2017. године 25. мај обележава као Дан пријатељства са народима Африке и да је тиме наша земља показала жељу да негује и брижљиво гради сарадњу са афричким земљама.

У честитки се наводи да је Србија истински посвећена развоју свестраних односа са афричким земљама са којима је повезује традиционално пријатељство које датира још из периода СФРЈ и додаје се да се ти односи темеље на принципима заједништва, узајамног разумевања и подршке, али и сарадње и солидарности.

Министар је у честитки подвукао опредељење Србије за интензивирање политичких, економских, културних и образовних веза са афричким земљама, посебно истичући вишегодишњи програм стипендија за младе из афричких земаља за студирање на универзитетима у Србији који се наставља и ове године.

Такође, Селаковић је указао на значај сарадње са афричким земљама у мултилатералним форумима, од којих је посебно истакао Унеско.

Министар је у честитки упућеној афричким колегама, а коју је сталним делегацијама афричких земаља при Унеску дистрибуирала Стална делегација Србије при овој организацији, изразио посебно задовољство што је и ове године настављена традиција обележавања Дана Африке и под окриљем Унеска напомињући да је Србија и финансијски подржала одржавање манифестације „Недеља Африке“ у Унеску. Додао је да Србија снажно подржава активности ове организације у афричким земљама, као и да се наша земља залаже за што садржајнију и свеобухватнију подршку Унеска Африци.
 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 21. маја 2021. године)

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 21. маја 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.

Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.

*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.

Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.180.000 доза вакцина, прву дозу примило је 2.338.000, док је обе дозе примило 1.842.000.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 20. мајем, вакцинисано је 659.942 лица што износи 47,4 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 538.917 особа што износи 38,7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 77 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.198.859 доза вакцина, потребно да се вакцинише још 36.208 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.

*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“

*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“

*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина „Синофарм“

*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина „Спутњик В“. Србија прва у Европи започиње производњу вакцине „Спутњик В“. Прве дозе излазе између 5. и 10. јуна.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.

* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.

*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.


НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету у фебруару и марту омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине. Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др). Омогућено је вакцинисање свим доступним вакцинама – „Синофарм“, „Фајзер“, „Спутњик В“ и „АстраЗенека“.

 

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“

20. мај 2021. године

Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“


У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 7. маја 2021. године)

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 7. маја 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.



Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ

21. април 2021. године

Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ


Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs
 



Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу

20. април 2021. године

Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу


Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији

19. април 2021. године

СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.


Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 16. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.020.401 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.212.997 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 550.473 особе, што износи 39,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 376.904, односно 26,8 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу

13. април 2021. године

Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.
 



Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији

24. март 2021. године


Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији


Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



Опроштајна посета амбасадорке Савезне Републике Нигерије

Опроштајна посета амбасадорке Савезне Републике Нигерије


Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас у опроштајну посету Ениолу Олаитан Аџаји, амбасадорку Савезне Републике Нигерије на нерезиденцијалној основи, и захвалио јој на доприносу јачању веза двеју земаља.

Председник Вучић је рекао да Србија жели да јача политички дијалог и интензивира економску сарадњу са Нигеријом, имајући у виду традиционално пријатељство Београда и Абуџе, које потиче још од заједничког рада у Покрету несврстаних земаља. С тим у вези, изразио је очекивање да би нигеријска амбасада могла поново да буде отворена у нашем главном граду, како бисмо имали чешће контакте, са циљем бољег коришћења великих могућности за свестрану сарадњу. Председник Вучић и амбасадорка Аџаји су нагласили значај образовног програма „Србија и свет“, у оквиру којег студенти из Нигерије, уз наше стипендије, студирају у Србији, уз могућност повећања њиховог броја.

Председник Вучић је захвалио Нигерији на поштовању међународног права кроз уважавање територијалног интегритета и суверенитета Србије, непризнавањем једнострано проглашене независности Косова. Он је упутио поздраве председнику Бухарију, изразивши наду да ће свет заједничким снагама и узајамном солидарношћу, победити пандемију Ковид-19.

Председник Вучић је амбасадорки Аџаји пожелео много успеха на новој дужности.

Београд,
19. март 2021. године
 



Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији

 

Обележавање Дана сећања на 17. март 2014. године - Погром на Косову и Метохији


Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.
 
„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.


Фото: Димитрије Гол

 



Интензивирати политички дијалог и економску сарадњу са Нигеријом

Интензивирати политички дијалог и економску сарадњу са Нигеријом


Министар спољних послова Републике Србије примио је данас у опроштајну посету нерезиденцијалну амбасадорку Савезне Републике Нигерије Ениолу Олаитан Аџаји.

Министар Селаковић констатовао је да су билатерални односи добри и изразио спремност за њихово јачање у бројним областима. Шеф српске дипломатије поручио је да је потребно интензивирати међусобни политички дијалог и, у том светлу, упутио је позив министру иностраних послова Нигерије да посети Србију.

Такође, министар Селаковић је изразио очекивање да ће Нигерија поново бити дипломатски присутна у Србији и, у циљу јачања билатералних односа, поново отворити амбасаду у нашој земљи.

Селаковић је захвалио Нигерији на принципијелном ставу у вези са непризнавањем једнострано проглашене независности тзв. Косова и поручио да је наша земља опредељена и за даљи развој мултилатералне сарадње кроз ближу координацију, размену информација и размену подршке у међународним организацијама.

Говорећи о економској сарадњи, Селаковић је указао да постоји значајан потенцијал за њено унапређење, као и да Србија жели да чује конкретне потребе и приоритете Нигерије, како би се сарадња унапредила у интересу обе земље. Области које су издвојене су ИТ, прехрамбена индустрија, грађевинарство, машинска индустрија…

Министар Селаковић је исказао интересовање за развој контаката у области културе, образовања и спорта.

Овом приликом, Селаковић је упутио честитке на избору представнице Нигерије Нгози Оконџо-Ивеале за седму генералну директорку Светске трговинске организације.


Београд,
15. март 2021. године



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 12. марта 2021. године)


Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању четири вакцине.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама.

У Србији је дато 1.918.443 дозе вакцина против корона вируса, а 667.138 особа је примило и другу дозу вакцине.

Србија је убедљиво прва у региону по броју вакцинација на милион становника, а следе Мађарска, Словенија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Албанија и Црна Гора.

Србија је убедљиво прва у региону и по броју датих других доза на милион становника, а следе Румунија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Бугарска и Албанија.

Србија је сада на првом месту у региону и по укупном броју ревакцинација, а према укупном броју вакцинација, Србија је друга у региону, после Румуније.

По броју оних који су добили другу дозу вакцине на милион становника, Србија је прва у Европи, а када је реч о броју ревакцинација на милион становника у свету, Србија је на шестом месту, после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и САД.

Када је реч о броју вакцинација на милион становника Србија је друга у Европи, после Велике Британије.


НАБАВКА ВАКЦИНА

Прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију стигле 22. децембра.

*16. јануара – стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне прозиводња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.

Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе

*10. фебруара, је у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. (Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину).

*22. фебруара – у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара - допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик Ве“.

*28. фебруара – стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик Ве“ ( реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта – стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (то је до сада највећа појединачна испорука тих вакцина до сада).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија ускоро добити 300.000 вакцина.

*5. марта – испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније "Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик Ве” на Институту „Торлак“ почети до 20. маја ове године, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру Торлака, договорено да се фабрика за Синофарм вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

Србија је наручила укупно 14. 832.200 вакцина, до 7. марта набављено 2,62 милиона вакцина.

*4. марта - вакцинисан милионити грађанин (првом дозом вакцине).*


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација, одржана је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином биће одржана од 16. до 19. марта.

Након овога, приступило се вакцинацији „Спутњиком“, као и „АстраЗенеком“.
20. марта биће извршене остале ревакцинације и биће омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик Ве“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент od 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док ће данас, 12. марта, бити испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

 



Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије

 

08. март 2021. године


Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије


Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ.

„То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.

Министар Селаковић истакао је да је Србија као циљ поставила сузбијање високотехнолошког криминала, трговине људима, тероризма и илегалне миграције у „Другој националној процени претњи од тешког и организованог криминала“ из 2019. године.

Шеф српске дипломатије указао је да је наша земља благовремено успоставила нормативни и институционални оквир којим је уредила спречавање злоупотребе у тој области, као и да је основано Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебно одељење суда и посебна полицијска јединица.

Србија се, како је нагласио министар, на плану борбе против корупције води постулатима Конвенције УН против транснационалног организованог криминала и Конвенције УН за борбу против корупције.

Селаковић је издвојио напоре Агенције за спречавање корупције, као независног државног органа, у заштити јавног интереса, изградњи индивидуалног и институционалног интегритета, јачању транспарентности и одговорности јавне управе.

„Снажно осуђујемо све форме тероризма, укључујући екстремизам и радикализам, и залажемо се за њихово потпуно искорењивање, спроводећи ту и релевантне резолуције и конвенције УН и Глобалне антитерористичке стратегије УН“, истакао је шеф српске дипломатије.

За ефикасну и успешну борбу против ових комплексних феномена, каже Селаковић, од пресудне важности је изградња капацитета наших друштава и држава, уз размену искустава на регионалном и глобалном нивоу.

Селаковић је захвалио јапанском амбасадору Хикихари на вештини вођења преговора на усаглашавању Кјото декларације и њеном усвајању, која је, како је истакао, важан показатељ посвећености креирању и очувању институционалног оквира за превенцију криминала као једног од главних предуслова у промоцији циљева одрживог развоја.

„Давне 1970, када је Јапан први пут био домаћин овог скупа, показали смо снажну политичку вољу да на проблем укажемо. Данас морамо ту вољу и решеност да реафирмишемо и конкретизујемо опипљивим потезима“, рекао је шеф српске дипломатије
 

https://ssl.gstatic.com/ui/v1/icons/mail/images/cleardot.gif

 



Вакцинација против корона вируса у Србији

Вакцинација против корона вируса у Србији

Србија већ више од месец дана вакцинише своје становништво у борби против Ковида-19.  Масовна вакцинација почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. (Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину).

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању има више од три вакцине.

Према броју вакцинација на милион становника, Србија је друга у Европи, после Велике Британије, а према броју ревакцинација на милион становника наша земља је прва у Европи. После Србије су Малта и Исланд.
*Србија на милион становника има 181.000 вакцинисаних.

 

Србија је 5. земља у свету када је реч о броју вакцинисаних грађана на 1.000.000 становника, после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата и Велике Британије (Србија 25. фебруара претекла САД).

По ревакцинацији, Србија је првa у Европи, а  четврта у свету.

У апсолутним бројевима Србија има више ревакцинисаних грађана него што то заједно имају Мађарска, Словеније, Хрватска, Бугарска, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија.

Србија је убедљиво прва у региону по броју вакцинација на милион становника, а следе Румунија, Словенија, Мађарска, Хрватска, Бугарска и Албанија.

Према укупном броју вакцинација и ревакцинација, Србија је друга у региону, после Румуније.


Прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију стигле 22. децембра.

*16. јануара – стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.
Током фебруара и марта очекује се да ће бити испоручене и остале количине, од укупно два милиона доза руске вакцине.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне прозиводња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.
Председник Вучић недавно је истакао да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара, је у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

Председник Србије Александар Вучић  изјавио је да је обезбеђено да 15. и 22. фебруара  стигне још 88.000 доза „Фајзер“.
*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.
*22. фебруара – у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара - допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик Ве“.

*Договорена испорука још 500.000 вакцина „Синофарм“ које према договору председника Александра Вучића и Си Ђинпинга стижу 5. марта.

*Србија потписала уговоре за набавку 12.332.200 вакцина, док је до краја фебруара око ДВА милиона вакцина стигло у нашу земљу, а за испоруку остало још око 10 милиона вакцина.

У Србији је извршено 1.375.872 вакцинација против корона вируса, а више од 500.000 људи је добило другу дозу.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….


Вакцинација чланова дипломатског кора

Владе Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора.

У организацији Батута и МСП у просторијама Батута 13, 18. и 19. фебруара је вакцином „Синофарм“ вакцинисано 114 чланова дипломатског кора (појединци из амбасада БиХ, Турске, Палестине, Црне Горе, Анголе и др, као и неколико међународних организација), од близу 1.200 колико их се до сада пријавило, а носиоци су посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др). Тиме је завршен први круг вакцинације „Синофармом“, други круг је планиран за 11. и 12. март.

23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“, по динамици од 100 особа дневно, што ће трајати наредних 10 радних дана (пријављено близу 1.000 особа). У овој групи је већина чланова особља и њихових породица из амбасада европских земаља, САД, Канаде, Индије, Бразила, Аустралије и др, као и канцеларија међународних организација из система УН, затим ОЕБС, НАТО, МКЦК и др.

Након завршетка ове фазе, у договору са Батутом би се приступило вакцинацији „Спутњиком“, као и „АстраЗенеком“.


Донирање вакцина земљама у региону

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик Ве“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*25. фебруара Влада Федерације БиХ прихватила донацију 5.000 вакцина од Србије.



Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

 

18. фебруар 2021. године


Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског


Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. 

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.


Извор: СПЦ

 



Видео материјал поводом Дана државности Републике Србије

Линк на који можете погледати видео материјал поводом Дана државности Републике Србије :

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=exMFGdvuetQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia

 

 

 



НОВИ ПАКЕТ ПОМОЋИ ПРИВРЕДИ И ГРАЂАНИМА

НОВИ ПАКЕТ ПОМОЋИ ПРИВРЕДИ И ГРАЂАНИМА


Влада Србије је у фебруару 2021. усвојила нови, трећи пакет економских мера помоћи вредан 249 милијарди динара. Укупна вредност сва три пакета је 953 милијарде динара, односно приближно осам милијарди евра.

Овим пакетом мера, за разлику од прва два, укључена су и велика предузећа која такође трпе последице пандемије.

Како је навела председница Владе РС А. Брнабић, он ће помоћи да се смање негативне последице вируса корона, да људи сачувају радна места, да привреда не изгуби „кисеоник“, али и да грађани преживе ова тешка времена.

Наша земља је за досадашње економске мере за ублажавање последица COVID-19 добила похвале од ММФ-а, Светске банке и других институција. Србија тиме показује да је јака и стабилна држава и да грађани и привреда могу да рачунају на њу у најтежим тренуцима.

Председница Владе А. Брнабић и министар финансија Синиша Мали су на представљању ових мера истакли да се држава борила на два фронта – здравственом и привредном и да је на оба постигла феноменалне резултате.

Србија је у 2020. години имала пад БДП-а од само један одсто, што је био најбољи економски резултат у Европи.

Плате и пензије, као и запосленост, наставили су да расту. Просечна плата у новембру износила је 518 евра, док је инфлација остала стабилна и износила 1,6 одсто.

Прошле године регистровано је за 50.500 више запослених, док се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. Код нас је он и даље испод 60 одсто, то јест 56,8 одсто БДП-а.

Када је у питању буџет за 2021. годину, бројке из јануара су много боље него што се очекивало, јер је уместо планираног дефицита у буџету од 13,4 милијарде динара, остварен суфицит од 13,3 милијарде динара.

Током 2020. године, када је читава светска привреда трпела, наша индустријска производња је била за 0,4 одсто већа него у 2019. години. Порастао је и извоз, који је износио 17,5 милијарди евра, док је у 2019. години био 17,1 милијарду евра.

Трећим пакетом помоћи обухваћено је додатних 300.000 запослених у великим предузећима, што уз 1.050.000 предузетника и запослених у микро, малим и средњим предузећима, значи да помоћ може да користи укупно 1,4 милиона запослених у приватном сектору.

Директну подршку државе у висини од једног и по минималца добиће укупно 1.505.093 предузетника и запослених у микро, малим, средњим и великим предузећима у нашој земљи, а пакет укључује и новчану помоћ грађанима. Мера која се тиче исплате минималца ступа на снагу од 1. марта, прва исплата биће у априлу, друга у мају и трећа у јуну. Она не укључује банке и финансијске институције.

Поред једног и по минималца, подршку у висини од још једног пуног минималца добиће угоститељи, туристичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рент-а-кар агенције.

Градски хотели добиће још једну врсту директне подршке државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици. Ту врсту помоћи градски хотели су имали и крајем прошле године.

Директну подршку добиће и сектор превозника путника и друмског саобраћаја и аутобуских станица, а која подразумева 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци.

Како би се очувала ликвидност приватног сектора, држава је одлучила да продужи постојећу гарантну шему, а биће успостављена и нова гарантна шема за подршку најугроженијим предузећима.

Јануарске пензије су увећане за 5,9 одсто, по швајцарској формули, а 1,7 милиона пензионера добиће и једнократну помоћ од 50 евра и још 60 евра, као и остали пунолетни грађани.

Укупно ће помоћ од 60 евра добити 6.118.911 пунолетних грађана, а та мера ће се спровести кроз две уплате, у мају и новембру.



ВАКЦИНАЦИЈА У СРБИЈИ

ВАКЦИНАЦИЈА У СРБИЈИ


Србија већ више од месец дана вакцинише своје становништво у борби против Ковида-19. Масовна вакцинација почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

У Србији, грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а у доступне
су три вакцине – „Фајзер“, кинеска „Синофарм“ и руска „Спутњик Ве“.

Србија је и даље на другом месту у Европи по стопи вакцинисаних на милион становника и по броју вакцинисаних на 100 становника. Испред Србије је само Велика Британија.

Србија је на 5. месту у свету по броју укупно вакцинисаних, a на шестом месту у свету смо по броју издатих вакцина на 100 становника у протеклих седам дана.

Председник Србије Александар Вучић објавио је да је добио потврду да ће Србија пре почетка марта обезбедити још милион вакцина против вируса корона.

Прве количине „Фајзерове“ вакцине у Србију су стигле 22. децембра.

Србија је од Кине добила милион доза „Синофарм“ вакцина које су стигле 16. јануара.

У Србију је 29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“. Током фебруара и марта очекује се да ће бити испоручене и остале количине, од укупно два милиона доза руске вакцине.

9. фебруара у Србију је стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

Такође, јуче су у Србију стигли и руски експерти, који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили су Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.

Председник Вучић недавно је истакао да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

Дана 10. фебруара у Србију је стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

Председник Србије Александар Вучић  изјавио је да је обезбеђено да 15. и 22. фебруара  стигне још 88.000 доза „Фајзер“.

До краја фебруара у Србију стиже и 120.000 до 150.000 „АстраЗенека“, за шта је потписан уговор и чека се званична потврда произвођача.

До краја фебруара Србија ће имати два милиона вакцина, којима ће бити вакцинисано милион грађана.

До сада вакцину је примило 636.119 људи (не рачунајући број ревакцинисаних,  иако је почела и масовна ревакцинација - 83.262), а пријавило се више од 950.000 хиљада. (подаци од 11. фебруара)

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом вакцину су примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Просечна старост имунизованих у Србији 65,4 године, а нешто је нижи проценат у великим градовима између 62,8 и 63 године.


*За 11. фебруар је било планирано да Србија Северној Македонији уручи 8.000 вакцина али је одложено за који дан услед неопходности набављања додатне техничке документације.



Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије

 

26.1.2021.

Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије


Спољнополитичке позиције Србије се разумљиво прилагођавају новонасталим околностима на међународном плану, међутим наши спољнополитички приоритети су већ дуже време непромењени. Први и најважнији интерес нам је очување добросуседских односа и стабилности и мира у региону, и са тим у вези изналажење мирног и праведног решења за проблеме на Косову и Метохији, каже у интервјуу за „Политику“ министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Наш трајни интерес је и пуноправно чланство у Европској унији, јер то је тип друштва којем тежимо. На билатералном плану, наш циљ је учвршћивање веза са традиционалним пријатељима, са Руском Федeрацијом и НР Кином, као и градња нових партнерских односа са САД. Један од најважнијих задатака наше спољне политике је и унапређење положаја и заштита права и идентитета нашег народа у региону, као и пружање разних видова подршке Србима у дијаспори. Све су то веома важни и врло често комплементарни циљеви, истиче Никола Селаковић.

Какве односе очекујете да Србија има са новом америчком администрацијом?

Било би преурањено да у јавности спекулишемо о томе. Нова председничка администрација у Вашингтону је у овом часу заокупљена унутрашњим питањима и тако ће бити још неко време. У тиму председника Џозефа Бајдена има људи који су се бавили нашим регионом, и вероватно је да ће Балкан и Србија у једном тренутку бити у жижи америчке спољне политике. Подсетићу вас да су председник Вучић и председник Бајден не тако давно имали веома садржајне разговоре у Београду, након којих је наш председник констатовао да је имао прилику да разговара са врсним познаваоцем прилика у овом делу света и изванредно припремљеним саговорником. С обзиром на њихов лични однос, али и важност унапређења веза Србије и САД, са разлогом можемо очекивати да у догледно време буде организован и сусрет двојице председника. Сигуран сам да ће на природу и динамику односа Србије и САД утицати и чињеница да нас у Вашингтону представља амбасадор Марко Ђурић, чије је присуство инаугурацији председника Бајдена важан сигнал и, верујем, весник позитивних помака у билатералним односима наших земаља.

Какви су односи наше земље са Москвом, Бриселом и Пекингом?

Русија је наш традиционални пријатељ и то пријатељство надилази пуке политичке везе. Реч је о дубоким духовним, културним и цивилизацијским спонама и природно је што имамо обострани интерес да те везе унапређујемо, иако су оне на веома високом нивоу. Са НР Кином имамо однос који се, осим на искреном челичном пријатељству наших народа и високих политичких представника, заснива на дубоком поверењу и узајамној подршци. Србија је стратешки опредељена за пуноправно чланство у Европској унији и то је познато свим нашим пријатељима, али своја пријатељства не заборавља, већ их јача и унапређује, и према свакоме наступа искрено, не скривајући своје намере. У том смислу, не тражимо за себе никакав ексклузиван статус, већ само право да слободно и суверено доносимо одлуке о својој будућности и односима са свима који нас поштују.

Да ли Србија може да води другачију спољну политику од оне коју сада води?

Увек је могуће имати другачију политику, уосталом осврните се на спољну политику Србије пре десет, двадесет или тридесет година, сагледајте тадашње резултате и видећете колико је ненадокнадиво скупа била та политика. Мера исправности једне политике, била она спољна или унутрашња, јесу њени резултати и ефекат на живот грађана и судбину читаве државе.
Наши спољнополитички приоритети нису дефинисани у афекту, већ су плод озбиљног и дубоког сагледавања наше сложене позиције и стратешког промишљања о начинима за њено побољшање. Србија данас има и бољу међународну репутацију и кредибилитет него пре две деценије, а главни разлог је то што смо резултатима показали колико смо озбиљна и одговорна држава. Та врста кредибилитета се не постиже триковима, већ само вредним и промишљеним радом на себи. И морам да и овом приликом нагласим да је главни инспиратор таквог односа према политици, држави и њеној будућности управо председник Александар Вучић. На функцији министра спољних послова у прилици сам сваког дана да видим колико је ван граница наше земље предсесник Вучић цењен и поштован.

Када се може очекивати да буду попуњена упражњена места амбасадора и конзула Србије у свету?

То је један од главних задатака током 2021. године. Ово ће бити година освежавања, а верујем и подмлађивања српске дипломатије. Наша држава, с обзиром на своју величину, има прилично разгранату дипломатску мрежу, што јој пружа велике могућности за продубљивање политичких и економских односа са државама на свим странама света. Али потребни су нам више свежих и енергичних кадрова, људи који ће бити најдостојнији представници једне модерне и динамичне Србије. Србија такве људе има, а озбиљно подмађивање нам је потребно, како да бисмо избегли стварање великих генерацијских кадровских празнина, и поставили темеље модерне каријерне дипломатије.

Какви су Ваши односи са председником Србије Александром Вучићем?

Председник Вучић и ја смо, осим што имамо блиске и пријатељске односе, по природи посла и наших уставних надлежности, најближи сарадници у реализацији спољнополитичких циљева Србије. То ми омогућује да са њим често разговарам, и у многим приликама доста новог и важног научим. Председник Вучић је човек који својим стратешким и визионарским приступом политици инспирише људе око себе, и поносан сам на то што сам годинама имао прилику да будем део његовог најужег тима сарадника, и што сам га имао за својеврсног политичког ментора. У сваком случају, његова визија Србије као модерне, напредне и просперитетне државе, која независно и суверено одлучује о својој судбини, је и моја жеља и смисао политичког деловања. Само таква Србија може да буде поуздан ослонац сопственим грађанима, као и Србима ван наших граница, али и инспирација читавом региону.


Извор: Политика



ИНФОРМАЦИЈА О УСПЕСИМА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У БОРБИ ПРОТИВ COVID-19

ИНФОРМАЦИЈА О УСПЕСИМА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
У БОРБИ ПРОТИВ COVID-19


Министарство здравља Републике Србије је 6. марта 2020. године потврдило први случај COVID-19, а већ 19. марта 2020. године је проглашена епидемија.
Попут других земаља и Србија се 2020. године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се суочила боље него многе богатије и развијеније државе Европе и света.


Мере које је Влада преузела:

Ванредно стање је проглашено 15. марта 2020. године и укинуто 6. маја 2020. године, формиран је Кризни штаб, донете су мере забране окупљања, социјалног дистанцирања, рада од куће, онлајн наставе, скраћивања радног времена, повратак држављана РС из иностранства, економске мере помоћи, отвaрање Ковид болница, улагања у здравствену инфраструктуру, грађани су скакодневно обавештавани о броју тестираних, заражених и умрлих, отворени су сајтови и кол центри за информисање грађана и др. Мере су се мењале у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом. 

1. Набавка вакцина

Србија је прва земља у Европи, не рачунајући Велику Британију, која је добила вакцину „Фајзер/Бионтек“, и трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.
Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер/Бионтек“.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић је прва европска премијерка која је примила вакцину компаније „Фајзер/Бионтек“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ (24. децембра 2020.).
ЕУ је земљама чланицама испоручила вакцине 26. децембра како би отпочела са масовном имунизацијом од 27. децембра. Међутим, три чланице (Немачка, Мађарска и Словачка) су почеле са вакцинацијом 26. децембра.
Србија ће у јануару добити још око 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер/Бионтек“. Тако ће, заједно са другим вакцинама, у јануару имати укупно милион доза, а током првог квартала укупно око два милиона доза. Очекују се вакцине компаније „Астра-Зенека“, „Модерна“ и одређене количине руске „Спутњик В“.
У Србију је 16. јануара стигло милион доза вакцине кинеског „Синофарма“.
  Србија је постигла договоре са различитим произвођачима вакцина за 8 милиона доза, што је потребно за 4 милиона људи.
Здравствени систем је припремљен за овај посао. Додатно је успостављен систем за праћење сваке вакцине у залихама, као и бележење сваког лица које се вакцинише у централну евиденцију. Лицима се издаје потврда о вакцинацији коју добијају у папиру, а електронску верзију на порталу еЗдравља. Подсетник за примање друге дозе лица добијају путем СМС-а и мејла. Пуштени су у рад портал и кол центар за исказивање интересовања за вакцинацију.

2. Вакцинација становништва

У Републици Србији је 19. јануара почела масовна вакцинација становништва. У ту сврху је отворен први велики пункт на „Београдском сајму“, а биће отворени пунктови у свим већим градовима у земљи.
Премијерка Ана Брнабић је истакла да само Србија, поред Израела и УАЕ, има масовну вакцинацију, и додала да се масовна вакцинација у Кини не може поредити са другима јер је у питању огромна земља.

Циљ је да се што више убрза вакцинација становништва.
Србија је прошле године била међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова и најнижој стопи смртности од последица корона вируса. За тај успех су заслужни наши лекари и то што је Србија хоспитализовала највише оболелих.
Председник Вучић је истакао: „Србија је прва по броју хоспитализованих на 100.000 становника, иза ње су Бугарска, Хрватска, Словенија ... То значи да смо се ми за људе борили, да смо их лечили и наставићемо то да радимо“.
Нагласио је да ће држава наставити да брине и о нашим грађанима на КиМ и да нико не може да забрани Србији да помаже свом народу. „Нећемо да одустанемо од помоћи нашем народу, упркос томе што они контролишу административне прелазе, не могу да зауставе живот, ми никога не угрожавамо, нисмо слали топове и тенкове, већ лекове и вакцине“, рекао је Вучић.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је 9. јануара 2021.  године објавио Оперативни план за имунизацију против COVID-19 у Србији, који предвиђа три фазе које би обухватиле 50 одсто становништва.
У првој фази вакцинације (вакцина доступна за 1-10% популације) обухваћени су запослени у здравственим установама са највишим ризиком од настајања или преношења инфекције, као и запослени у домовима за стара лица и другим установама социјалне заштите. У овој фази биће вакцинисане и старије узрасне групе становништва. Планирано је да обухват вакцинације буде од 60 до 80 одсто запослених у овим категоријама.
У другој фази (вакцина доступна за 11-20% популације) биће обухваћене старије узрасне групе које нису обухваћене у првој фази, као и запослени у одређеним установама од значаја за функционисање друштва. За другу фазу планира се имунизација са обухватом од 10 до 80 одсто.
У трећој фази (вакцина доступна за 21-50% популације) планирано је да буду вакцинисани грађани од 50 до 64 године без обзира на факторе ризика, и млађи од 50 година који имају факторе ризика. Укупно би се трећом фазом обухватило око 1.750.000 грађана Републике Србије.

3. Отварање Ковид болница и улагања у здравствену инфраструктуру

Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице:  у Батајници, капацитета 930 места и Крушевцу капацитета 500 места. Болнице умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона.
У Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“. Председник Вучић је навео да у ове болнице, од када су изграђене, ниједна Влада раније није уложила ни динар, а сада се раде потпуне и темељне обнове и реконструкције укључујући и опремање новом медицинском опремом.
У 2021. години ће почети да се граде нове болнице и клинички центри: болница у Грачаници и велики дом здравља у Борчи. Планиран је завршетак изградње болнице Дедиње 2, највеће кардиоваскуларне болнице у региону, док ће у августу 2021. бити завршена прва фаза КЦ Србије. Започета је и изградња КЦ Војводине у Новом Саду. Почиње се са обновом општих болница у Лесковцу, Лозници, Горњем Милановцу, Врању, Аранђеловцу, Прокупљу, Смедеревској Паланци, Пироту, Кикинди и Врбасу од којих ће највећи део бити завршен током ове године. Почиње се са обновом и реконструкцијом домова здравља – Крњача, Чукарица, Ваљево, Велоко Градиште, Врњачка бања, Лапово, Нови Сад, Рача, Уб.

4. Повећање плата у здравству

Апсолутни приоритет Владе Србије је успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима.
Плате запослених у здравству само у последњих годину дана су повећане око 30%, а од 1. јануара 2021. године ће добити повећање за још 5%.
Значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде. Биће настављено јачање здравственог система, пре свега кадровски и људски капацитети.
Улагаће се даље у образовање, посебно у Медицински и Стоматолошки факултет.

5. Бесплатни повратак држављана Србије у земљу

Након проглашавања ванредног стања у многим земљама, почело је увођење мера и затварање граница. Тако је велики број држављана РС остао у иностранству.
Влада је организовала бесплатни повратак великог броја наших држављана.
Србија је једна од ретких земаља која је организовала бесплатно враћање својих грађана, као и враћање странаца који су се затекли у Србији током пандемије, због чега су захвалност изразили ДС САД Мајк Помпео, аустријски канцелар Себастијан Курц и др.
Формиран је Кризни штаб у Министарству спољних послова у циљу пружања помоћи и заштите наших грађана у иностранству.

 


6. Кретање броја оболелих и преминулих

У Републици Србији је од почетка епидемије до 19. јануара 2021. године до 15 часова регистровано укупно 375.799 потврђена случаја COVID-19. Тестирано је укупно 2.496.125 особа. Укупан број оболелих је 375.799. Укупан број преминулих од почетка епидемије је 3.791. Проценат смртности у Србији је 1.01% . 

У свету је пријављено укупно 94.124.612 случајева обољевања од COVID-19 и 2.034.527 са смртним исходом. У Европи су регистрована 30.509.880 потврђена случаја обољевања oд COVID-19 и 666.237 са смртним исходом .

 

Графикон 1. Број пријављених случајева COVID-19 и број умрлих по регионима, Светске здравствене организације, закључно са 19. јануаром 2021. године
(Извор: WHO, COVID-19 Weekly Epidemiological Update, 19 January 2021)

 



Вучић: Србија по расту прва у Европи

 

Вучић: Србија по расту прва у Европи


Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, а све то је било могуће захваљујући реформским мерама које су предузете од 2014. године, те брзим отварањем земље после првог таласа корона вируса.

Председник је истакао да је Србија у првом кварталу имала раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала минус од 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто.
Вучић је навео да је Црна Гора, на пример, имала у трећем кварталу чак минус 26 одсто.

Такође, председник је нагласио да су у нашој земљи грађене и обновљене болнице, те да су две болнице изграђене за само четири месеца.

Рекао је да се држава борила да набави респираторе, маске, рукавице, скафандере, лекове, све што је било потребно и указао је да се ради на 10 општих болница широм Србије, додајући да су све то биле велике ствари које су могуће само на основу успеха реформи из 2014, доношењем Закона о раду, који је донео одличне резултате и мерама фискалне консолидације.

„Ово су резултати које Србија никада није имала. Kада је Србија била прва у Европи по стопи раста? Добићемо 31. марта резултате да се потврди да је Србија број један у Европи. То све је било могуће захваљујући људима који су веровали у тешке промене“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, ове године ће се у Србији чак шест аутопутева радити у исто време, а с тим у вези, напоменуо је да је Бугарска најавила да ће до краја године завршити аутопут од наше границе до Софије, након чега ће моћи аутопутем да се иде до Истанбула, што је јако важно како би саобраћај ишао преко наше земље.

Вучић је нагласио да је у 2020, тзв. години короне, наша земља имала нето прилив директних страних инвестиција од 2,9 милијарди евра нето, а бруто три милијарде, што значи да су многе стране компаније попут Тојо тајерса, Бојсена, ЗТФ-а, Бросеа и у години кризе улагале у Србији.

Председник је рекао да Србија има највеће просечне плате у региону, од 511 или 512 евра, као и да ће већ у фебруару, због јануарског повећања, тај просек бити 535 или 536 евра, као и да је само у Београду у последњих седам година просечна плата скочила за 180 евра или за 40 одсто.

Kаже да смо пре били четврти по платама у региону, док смо данас и званично први, као и да ће разлика у односу на друге земље све брже да се повећава, а истиче да у Србији запосленост расте, као и да нам се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. То илуструје подацима да је у Италији јавни дуг скочио на 156 одсто, у Немачкој 87 одсто, Француској 114 одсто, у Хрватској на 88 одсто, а у Србији је 57 одсто.

Председник Србије најавио је да ће до Сретења, 15. фебруара, бити донет додатни пакет помоћи привреди, а како је објаснио, то ће бити нова инјекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа, што је, како је рекао, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом.

Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, биће и секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца.

Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, са 1,5 милијарди, а овог пута би преко тог система, могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона.

Вучић је рекао да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ-ом вредни 300 до 400 милиона долара.

Такође, навео је да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима, поред повећања пензије од 5,9 одсто, колико ће добити у фебруару, када приме јануарску пензију, а додао је да би симболично, пензионери до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком, што су, према речима председника, ситнице, али показују део бриге државе да се избори за здравље.

Председник је најавио да ће се у наредних седам до осам дана завршити преговори и око набавке кинеске вакцине, након што су у Србију стигле прве количине Фајзерове и Спутњик В вакцине и указао да је кинеска вакцина изузетно квалитетна, али да је вероватно и најскупља, те да је зато писао кинеском председнику и замолио за попуст за нашу земљу.
Вучић је захвалио Американцима што су одлучили да продају вакцину нашој земљи и напоменуо да је нико у региону, осим мале количине коју је добила Албанија, није добио сем Србије.

Истакао је да се наша држава ослањала на себе и сопствене снаге и да је наш државни врх негде предосећао да ће вакцине у оквиру европског Kовакс плана стићи касно.

Председник је одбацио тврдње о лошим резултатима Србије у борби против короне и навео да наша земља има најмању смртност од короне у региону.

Он је изнео податке да је Словенија на 100.000 становника имала 144 смртна случаја, Северна Македонија 126, БиХ 123, Бургарска 115, Црна Гора 115, Мађарска 110, Хрватска 107, Румунија 85, а Србија 51.
"Стопа смртности у региону је: Бугарска 3,9. Бих 3,7, Мађарска 3,11, Северна Македонија 3,03, Румунија 2,48. Словенија 2,15, Хрватска 1,99, а Црна Гора, 1,4, а Србија 1,0. То се види на графиконима и ту нема лажи, нема преваре", истакао је председник.

Он је рекао да ће се држава борити за вакцине, те да је једино Србија, на Западном Балкану, добила значајне количине цепива, уз нешто мало које је добила Албанија, а додао је да се за један дан, од када је почела пријава грађана за вакцинацију, пријавило чак 63.000 људи.

Вучић је изразио уверење да нас чека боља година од претходне, а верује и да ће, уз вакцинацију грађана, бити побеђен корона вирус.


Београд,
12. јануар 2021. године



Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти

 

2.1.2021.

Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти

Србија би ове године коначно могла да добије амбасадоре и генералне конзуле у око трећини тренутно упражњених места у дипломатско-конзуларним представништвима земље у свету, а министар спољних послова Никола Селаковић уверен је да ће највећи број тих места бити попуњен и то, како истиче, најбољим могућим људима.

„У наредној години, уверен сам да ће доћи до попуњавања највећег броја тих упражњених места", рекао је Селаковић за Танјуг, и истакао да се тај посао обавља поступно, јер држава жели да покаже да има квалитетан кадар, који ће интересе Србије заступати на најбољи могући начин.

Шеф српске дипломатије подсећа да је у једном броју представништава већ истекао четворогодишњи мандат амбасадорима и генералним конзулима, тако да ће се ући и у поступак именовања нових, након њиховог опозива.

Међу „упражњеним" местима је и амбасадор Србије у Kини.

„Вредно радимо на изналажењу најбољег могућег решења за нашег новог амбасадора у Kини и као што смо једног од најбољих људи у државном систему послали за амбасадора у САД, који ће, сигуран сам обављати функцију на најбољи могући начин, уверен сам да ће тако бити и за амбасадора у Пекингу", рекао је Селаковић.

Министар, који је спољнополитички ресор у влади преузео пре нешто више од два месеца, истиче да су се околности у свету, као и позиција Србије у њему променили, али се спољнополитички циљеви Србије не мењају: земља остаје стратешки посвећена европским интеграцијама, а, заједно са путем у ЕУ, јачаће и традиционална пријатељства са Русијом и Kином, уз уздизање на виши ниво и јачање нових партнерских односа са САД.

„На важном месту за Србију су и односи у региону, добросуседски односи, регионална сарадња, јер се то уклапа у сет наших услова европског пута. Али, и без европског пута, увек је важно крај кога живите, са ким живите, какве су вам комшије и какви су односи у комшилуку", каже Селаковић.

Истиче и да је од непроцењивог значаја питање Kосова и Метохије, као главног националног и државног питања Србије и спрског народа.

„Kада кажем да се околности мењају, али не и циљеви - наш циљ је и пре седам година била ЕУ, евроинтеграције, али погледајте који нам је тада био простор за деловање, када говоримо о економском аспекту, а који је данас. Промениле су се околности, а онда прилагођавате своје деловање тим промењеним околностима, што је могуће више", каже Селаковић.

Подсећа да је спољнополитичке приоритете у 2021. години навео и председник Републике, а да су очување мира и стабилности у региону апсолутни приоритет.

„Само у мирном и стабилном региону Западног Балкана и Југоисточне Европе, Србија може да се развија и економски, и културно, научно, у сваком погледу. Мир и стабилност у региону су 'sine qua non', без кога нема развоја и напретка. Србија се понашала, понаша се и понашаће се као фактор који стабилизује читав регион, који регион држи у миру, показујући да је то онај регион који свима највише доприноси", рекао је Селаковић.

Односи у региону су увек комплексни, а регион је, примећује министар Селаковић, на нашу велику жалост, оптерећен питањима на која не можемо да утичемо, а која се тичу прошлости.

Приступ Србије је да се тражи простор да се утиче на оно што се дешава данас и што ће се дешавати у будућности.

У том смислу, наводи и да је иницијатива тзв. „мини шенгена", за тржишно обједињавање региона, која је потекла од Александра Вучића и наишла на позитиван одговор премијера Албаније и Северне Македоније, једна од могућности да се за регион учини много више.

„Да покажемо колико можемо да учинимо више ако наступамо заједнички и ако тражимо заједничке имениоце, а не оно што нас раздваја и дели", указује Селаковић.

Kад је реч о односима са САД, Селаковић наводи да не би требало очекивати да велике државе мењају ставове онако како бисмо ми волели, желели или како ми замишљамо, али да је важно што је и сам амбасадор у Вашингтону, Марко Ђурић, нагласио да као свој задатак, између осталог, види и утицај на промену климе у билатералним односима са САД, као најважнијом државом у свету са којом је наша лоша комуникација у прошлости озбиљно утицала на положај српског народа и Србије.

„Уверен сам да ће Ђурић озбиљно радити на томе, са председником Вучићем, премијерком Брнабић, Министарством спољних послова, и да ће у значајној мери допринети промени те климе", рекао је Селаковић.

Истиче да је за Србију од изузетне важности да партнерске односе са САД уздигне на виши ниво.

„То је држава са којом у многим областима тесно сарађујемо и држава са којом морамо да се трудимо, и да не одустајемо од тога, да налазимо оно што су нам заједничке, додирне тачке, оно што је и добар пример наше сарадње у прошлости и да стварамо простор за такву сарадњу и у будућности", закључио је Селаковић.


Извор: Танјуг
 



Председница Владе Србије прва премијерка која је добила вакцину

 

 

Председница Владе Србије прва европска премијерка која је примила антиковид вакцину


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић примила је данас прву вакцину против коронавируса компаније „Фајзер“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".

Брнабић, која је прва европска премијерка која је примила вакцину, истакла је да је данас можда први дан од 6. марта да имамо разлог за осмех јер се oбележава почетак краја пандемије у Србији, али и у Европи и свету.

Као премијерка и неко ко води Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19, осећала сам обавезу да прва примим вакцину како бих показала да верујемо у њу, али и у наше институције – Агенцију за лекове и медицинска средства Србије и стручна лица која су даноноћно радила на провери вакцине, рекла је она.

Председница Владе је, истичући да јој је част да уради овако нешто за земљу и буде прва која ће отворити пут за све грађане, пренела да је са председником Републике Александром Вучићем постигла договор о томе да њих двоје приме различите вакцине, те ће он највероватније примити следећу која буде стигла, највероватније кинеску.

Према њеним речима, у овом тренутку имамо вакцину конзорцијума "Фајзер-Бионтек", а у најскорије време се очекују и оне од кинеског "Синофарма", као и одређене количине руске "Спутњик В".

Она је изразила уверење да ћемо крајем првог квартала или почетком другог имати и вакцину компаније "Астра-Зенека", а након тога и "Модернину".

Као што смо и обећали, грађани ће имати на располагању све вакцине које имају дозволе у својим земљама и одобрења релевантних међународних агенција, а наравно проћи ће и све наше агенције и институте, указала је премијерка.

Према њеним речима, пред почетак вакцинације здравствених радника вакцину ће примити и министар здравља Златибор Лончар јер се трудимо да будемо пример и покажемо да смо сигурни у вакцине и институције.

Брнабић је истакла да је Србија, не рачунајући Велику Британију, прва земља у Европи која је добила вакцину "Фајзер–Бионтек", а трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.

Урадили смо велику ствар и ни у једном тренутку се нећемо заустављати док се не заврши имунизација становништва, поручила је председница Владе.

Она је прецизирала да ће наша земља у јануару добити још 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер-Бионтек“, као и да ћемо заједно са другим вакцинама имати у јануару укупно милион доза, а током првог квартала укупно приближно два милиона доза.

Имамо динамику испорука „Фајзерових“ вакцина и како варира њихова прозводња, тако варира и испорука не само Србији, већ и свим земљама света. Очекивали смо 10.000 доза од „Фајзер–Бионтека“ у децембру, а стигло је 4.870 доза, објаснила је премијерка.

Србија је показала да може да се бори и да успе у томе ако сви раде тимски, поручила је Брнабић и ипак апеловала на све да почетак вакцинације не схватају као да је борба одмах и готова, већ да наставе да поштују све мере.

Да будемо сигурни и помогнемо здравственим радницима, па ћемо 2021. године полако скидати маске када се стекне имунитет, а до тада ово да гледамо не као победу, већ као почетак краја, закључила је председница Владе.

Након премијерке, вакцину је примила и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 Дарија Кисић Тепавчевић, као и члан Кризног штаба Предраг Кон.

Вакцину су примили и епидемиолог и начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција ВМА проф. др Весна Шуљагић, као и академик Предраг Пешко, професор универзитета у Београду и Хајделбергу и редовни члан САНУ.

Прве количине вакцине стигле су у Србију 22. децембра, а данас ће их примити корисници домова за старе у Београду и Новом Саду.

Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер-Бионтек“.

Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице. Болнице капацитета 930 места у Батајници, односно 500 места у Крушевцу, умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона и практично, према речима председника Вучића, представљају споменик будућности и говоре о делима која је држава предузела за кратко време.

Такође, подсећања ради, у Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Тако, више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“.

Апсолутни приоритет Владе Србије јесте успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима, којима су до 2020. године повећане плате и то за 56,8% лекарима специјалистима, 66,9% медицинским сестрама, а значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде.

Попут других земаља, и Србија се ове године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се боље суочила, него многе богатије и развијеније државе Европе и света.


Београд,
24. децембар 2020. године

 



Плаћање пореза на доходак запослених у иностранству

 

 

САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Министраство спољних послиова демантује наводе појединих домаћих медија о томе да ће држављасни Србије на привременом раду у иностранству бити дужни да плаћају порез на приходе остварене код иностраних послодаваца, не само у земљи привременог боравка , већ  у Србији.

Сматрамо да катастрофичнои интонирани текстови засновани на недовољно истраженим чињеницама , о једној теми која се најдиректније тиче великог броја држављана Републике Србије у иностранству , безразложно стварају забринутост код дела наших држављана, што се може закључити и по повежаном броју њихових упита упужених дипломатско - конзуларним предсдтавништима Србије.

Апелујемо на резиденте Србије који се налазе привремено у иностранству да се не обазиру на нетачне сензационалистички интониране текстове н ову тему , јер се, када је реч о процедурама опорезивања те категорије наших држављана, ништа суштински неће променит у односу на досадашњу праксу.

У нади сда се иза неодговорних и нетачних медијских натписа о овој теми крије зла намера, већ, неразумевање, наглажавамо да Србија чини и да ће наставити да чини све како би на сваки начин помогла својјој дијаспори.

Београд

23.децембар 2020.

 

 

 



Резултати Конкурса за суфинансирање пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре

Први потпредсеник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, донео је Одлуке о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, по јавном позиву који је био отворен од 18. маја до 01. јуна 2020. године.

На конкурсу за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувцању и јачању веза матичне државе и Срба у региону на основу Одлуке о суфинансирању одобрено је суфинансирање за укупно 232 пројеката у укупном износу од 46 000 000,00 ( словима: четрдесет шест милиона) динара (РСД).

На Конкурсу за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачање веза матичне државе и дијаспоре на основу Одлуке о суфинансирању одобрено је укупно 168 пројеката у укупном износу од  46 000 000,00 (словима : четрдесет  шест милиона) динара (РСД).

 



Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

Oдлукама бр. 115/30-2020/01 и 116/30-2020/01 од 15. маја 2020. године МСП -УСДСР је расписало поновљене конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре. Конкурси су отворени од 18. маја до 01. јуна  2020. године.

Све информације о конкурсној процедури пријављивања могу се пронаћи на следећем линку:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 

 



Препорука држављанима Р. Србије који бораве у иностранству



Обустава пријема захтева за визе

У складу са Одлуком Владе Р. Србије о увођењу ванредног стања на територији Р. Србије, ДКП Абуџа не врши пријем захтева за визе до престанка важења Одлуке.



ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ 2020. године

Поводом избора за народне посланике Народне скупштине, који су расписани за 26. април 2020. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

 

,,Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипоматско-конзуларног представништва Републике Србије могу, најкасниј пет дана пре закључења јединственог бирачког списка(4.април 2020.године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за народне посланике Народне скупштине у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак података о томе да ће бирач гласати у иностранству мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; једиствени матични број бирача;општину, односно град у адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско - конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак података о томе да ће бирач гласати у иностранству на прописан начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи.

Надлежна општинска , односно градска управа решење о уписивању података да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати на исти начин и по истом поступку доставља дипломатко -конзиларном представништву које је проследило захтев, ради обавештавања бирача.

По доношењу решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту пребивалишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује и извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из једниственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се на податак о томе да ће бирач гласасти у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис података о томе  да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је предходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис података да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларних предстравништа Ребублике Србије  поднети општинској , односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о податцима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем, уношењем података о јединственом матичном броју грађана, на званичној интернет страници Министарсва државне и локалне самоуправе- https://upit.birackispisak.gov.rs/."

 

 

 



Састанак са Министром Одбране Савезне Републике Нигерије

 

 

 

 

Господин Ђура Ликар, амбасадор Републике Србије је, 04.09.2018.г, имао састанак са бригадним генералом у пензији Мансур Ден Алијем, министром одбране Савезне Републике Нигерије.

Током састанака две стране су разговарале о могућностима унапређења сарадње у овој области.



Потписивање уговора са Нигеријском трансмисионом компанијом

 

 

 

 

 

 

"Енерго Нигерија", филијала српске компаније "Енергопројект" и кинеска компанија "ТВЕА" су потписале два уговора са Нигеријском трансмисионом компанијом, 28.08.2018. године.

У присуству Ђуре Ликара, амбасадора Републике Србије, уговоре су потписали инж. Предраг Михел, заменик генералног директора "Енерго Нигерије", господин Лиао Феи, генерални директор "ТВЕА" и господин Осман Гур Мохамед, генерални директор Нигеријске трансмисионе компаније.

Укупна вредност потписаних уговора износи 52 милиона УСД од чега је удео "Енерго Нигерије" у износу од 32 милиона УСД.

 



Предаја акредитива

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Господин Ђура Ликар, амбасадор Републике Србије је, 31.05.2018.г, предао акредитивна писма Њ.Е. господину Мухамед Бухарију, председнику Савезне Републике Нигерије. 

Током састанка две стране су потврдиле своју приврженост унапређењу билатералних односа, а посебно на плану безбедности, трговине, образовања и спорта.

Његову екселенцију председника Бухарија је пратио министар спољних послова Савезне Републике Нигерије Џефри Оњеама.



Посета специјалног изасланика председника Србије амбасадора Зорана Вујића Савезној Републици Нигерији

Током периода од 10.-12. октобра ове године, амбасадор Зоран Вујић, у својству специјаног изасланика председника Републике Србије г.дина Александра Вучића, боравио је у посети Савезној Републици Нигерији.

Приликом разговора амбасадора Зорана Вујића и његовог домаћина Министра СМИП-а Нигерије Џефри Оњеама констатовано је да су билателарни односи Републике Србије и Савезне Републике Нигерије пријатељски и без отворених питања. Размотрене су могућности за даље унапређење сарадње у различитим областима, а пре свега на економском плану. Обе стране су исказале интерес за наставак дијалога  између две земље на високом и највишем нивоу.



8. Конференција српске медицинске дијаспоре 2017

8. Конференција спрске медицинске дијаспоре 2017, одржаће се у периоду од 21-23 јуна 2017. године у Белом Двору у Београду. 

 



O Б А В Е Ш Т Е Њ Е ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА О ТОМЕ ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У ИНОСТРАНСТВУ

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (11. марта 2017. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за председника Републике гласати у иностранству.


Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.


Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству доставља захтев надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи.


По доношењу решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.


Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.


Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.


Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе –  www.mduls.gov.rs, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

 

Zahtev za upis u biracki spisak podatka da ce birac glasati u inostranstvu preuzmite ovde.

Zahtev za upis u jedinstveni biracki spisak u Republici Srbiji preuzmite ovde.



04.11.2016. - ОГЛАС ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У ЦИЉУ ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ – ОТУЂЕЊА ДИПЛОМАТСКЕ НЕПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ У ЊУЈОРКУ (СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ), ТОКИЈУ (ЈАПАН), БОНУ (НЕМАЧКА) И БЕРНУ (ШВАЈЦАРСКА)

04.11.2016. - ОГЛАС ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У ЦИЉУ ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ – ОТУЂЕЊА ДИПЛОМАТСКЕ НЕПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ У ЊУЈОРКУ (СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ), ТОКИЈУ (ЈАПАН), БОНУ (НЕМАЧКА) И БЕРНУ (ШВАЈЦАРСКА)


- Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Република Македонија, Република Словенија и Република Србија – као једине државе сукцесори бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (у даљем тексту: „СФРЈ“) – и као сувласници дипломатско-конзуларне имовине СФРЈ, као претходног титулара, овим објављују позив за учешће на конкурсу за пружање посредничких услуга у циљу отуђивања следећих непокретности (1):

(1) Подаци о имовини наведени у овом конкурсу су оквирни. Државе сукцесори не сносе никакву одговорност за њихову тачност. Прецизне информације се могу прибавити из јавних база података земаља у којима се предметна непокретна имовина налази. Државе сукцесори ће доставити релевантне податке којима располажу у вези с непокретном имовином наведеном у овом конкурсу одабраном понуђачу по обављеној процедури за избор понуђача.

а) Стална мисија СФРЈ при ОУН у Њујорку, САД (Пета авенија 854, Њујорк 10065): оквирне додатне информације: блок 1391, парцела 6, површина 3.600 квадратних стопа/30 х 120, бруто стамбена површина 16.125 квадратних стопа, година изградње око 1910;

б) Резиденција сталног представника СФРЈ при ОУН у Њујорку, САД (Парк авенија 730, Њујорк 10021); оквирне додатне информације: Стан 16/17Б, у кооп власништву, 718/30,000 деоница, блок 1385, парцела 37, назив пројекта: Park 71st St. Corp, бруто стамбена површина не рачунајући подрум 4,294 квадратне стопe, година изградње: 1929;

в) Амбасада и резиденција СФРЈ у Токију, Јапан (7-24, 4-chome, Kitashinagawa Shinagawa-ku, Tokyo): оквирне додатне информације: парцела 316-37 Kita Shinagawa 4-Chome, Shinagawa Ward, Токио, регистрована укупна површина 995,27 m² (приближно 28 m х 30 m), зграда 316-37 Kita Shinagawa 4-Chome, Shinagawa Ward, Tokyo, укупна површина 1.725,70 m² (вредност наведена у документу пројектног плана зграде), година изградње 1965;

г) Амбасада СФРЈ у Бону, Немачка (Schlossallee 5, 5300 Bonn 2), оквирне додатне информације: земљишна књига Mehlem, земљишнокњижни уложак бр. 2865, површина зграде и баште/дворишта 5.441 m², Schlossallee 1 и 5, површина спратова 1.565 m² (приземље, подрум, поткровље, подземна гаража са 14 паркинг места);

д) Амбасада и резиденција СФРЈ у Берну, Швајцарска (Seminarstrasse 5, 3006 Bern), оквирне додатне информације: насеље: бр. 199 Bern 4, површина земљишта: укупно 1,760 m², бруто површина зграде 540 m², површина баште/дворишта 1,220 m², година изградње: 1978.

Државе сукцесори наглашавају следеће:

- Услуга посредовања у циљу отуђивања целокупне горе наведене непокретне имовине биће додељена само једној јединственој агенцији за трговину некретнинама, с којом ће државе сукцесори закључити уговор;

- Крајњи рок за достављање понуда је 30 дана од дана објављивања овог позива, док ће државе сукцесори пријављене понуђаче услуга о својој одлуци обавестити у року од 50 дана од крајњег рока за достављање понуда.

- Међу референцама које их квалификују за успешно обављање посредовања у циљу отуђивања предметне имовине, заинтересовани понуђачи ће доставити следећу документацију, и дефинисати своје услове за пружање услуга посредовања. Заинтересовани понуђачи ће у своју достављену понуду укључити следеће:

а) Документа која потврђују да је понуђач регистровано привредно друштво;

б) Документа као доказ да понуђач има седиште, филијале или партнерске организације у земљама у којима се налази имовина која је предмет продаје и које послују у наведеним градовима (Њујорк, САД; Токио, Јапан; Бон, Немачка; Берн, Швајцарска);

в) Документа као доказ да је понуђач у последње три године остварио обрт од најмање 100 милиона USD (2);

(2) Или еквивалентну суму у €, CHF или ¥

г) Гаранцију за понуду у износу од USD 50.000,00 (гаранција ће бити враћена понуђачу по потписивању уговора о посредовању),

д) Гаранција за ваљано извршење посла у износу од USD 100.000,00 (гаранција за ваљано извршење посла ће бити враћена понуђачу по извршењу уговора о посредовању),

ђ) Доказе о финансијско-пословној солвентности.

е) Доказе о техничким и стручним могућностима и референце које доказују успешно обављање посредничких услуга;

ж) Уверење да понуђач/правно лице и одговорно лице у правном лицу нису осуђивани и кажњавани, у складу с правним прописима земље у којој је регистровано седиште понуђача и у месту сталног настањења одговорног лица у правном лицу;

- Период важења понуде је најмање 90 дана од датума њеног достављања;

- Заинтересовани понуђачи своје понуде дефинишу у виду накнаде за посредовање, изражене као проценат укупне бруто продајне цене горе наведене имовине;

- Најнижа понуђена накнада за услуге посредовања ће бити одлучујући критеријум при избору понуђача, под условом да понуђач испуњава све горе наведене услове;

- Заинтересовани понуђачи своје понуде достављају (у запечаћеној коверти на којој је назначено „Не отварај“) препорученом поштом следећем примаоцу:

Станислав Видович, Министарство спољних послова Републике Словеније, СИ-1001 Љубљана, Прешернова цеста 25,

- Државе сукцесори ће обезбедити процене тржишне вредности све горе наведене непокретне имовине одабраном понуђачу; процењена тржишна вредност имовине представља минималну тражену цену предметне имовине, изузев уколико државе сукцесори одлуче другачије;

- Продаја непокретности ће се по могућству извршити путем јавне лицитације или на било који други начин који је у складу с праксом на локалном тржишту некретнина за сваку предметну непокретност, према препоруци заинтересованих понуђача наведеној у њиховим односним понудама;

- Државе сукцесори задржавају право да не одаберу ниједног понуђача, чак и уколико су испуњени сви услови;

- Непокретна имовина наведена у овом огласу може се, а не мора, продати одвојено. Свака држава сукцесор понаособ мора да потврди продају сваке непокретности у складу са условима који ће бити договорени с подносиоцем најбоље понуде/потенцијалним купцем пре закључења продаје уколико је понуђена куповна цена нижа од процењене тржишне вредности или минималне тражене цене.

- Контакт за додатне информације: gp.mzz@gov.si или secretariat.mzz@gov.si.

Додатна документа:

- Текст огласа на енглеском језику преузмите овде

- Незванични превод текста огласа на српском језику преузмите овде.

- Tenderer Information Sheet преузмите овде.

- Tender Bond (Guarantee) преузмите овде.

- Performance Bond (Guarantee) преузмите овде.



Нови Закон о општем управном поступку

Поштовани,

Амбасада користи прилику да Вас информише о законским решењима новог Закона о општем управном поступку („Сл. Гласник РС“, број 18/16), настао као резултат реформе јавне управе и реализације идеје њене трансформације у сервис грађана. У том смислу посебно указујемо на новину која предвиђа поједностављену процедуру за странке када је у питању прибављање података о чињеницама о којима органи јавне управе воде службену евиденцију. Наведене податке прибављају органи јавне управе по службеној дужности, а странка ће наведено прибављати сама само уз своју изричиту изјаву. Закон је предвидео и казнене одредбе за овлашћено службено лице који поступа у супротности са оним што предвиђа нов закон (члан 207). У циљу што боље информисаности, а како би странке могле да успешно и целовито остваре и заштите своја права и правне интересе, без одуговлачења поступка и у циљу смањивања својих трошкова, посебно указујемо на чланове закона који регулишу поменуте новине (9, 103 и 207.). Цео текст новог закона можете да преузмете на следећем линку.

http://mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php



САСТАНАК МИНИСТРА ДАЧИЋА СА ДЕЛЕГАЦИЈОМ НИГЕРИЈЕ

 04. март 2016.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић примио је данас делегацију Савезне Републике Нигерије коју је предводио Стални секретар у Министарству иностраних послова Нигерије Булус Лоло.


У разговору су потврђени традиционално добри и пријатељски односи који постоје између две земље већ више деценија.

Током сусрета исказано је обострано интересовање за материјализацијом тесних веза кроз потписивање већег броја билатералних споразума, као и за јачањем економских односа, а договорена је и размена посета на највишем нивоу.

Министар Дачић изразио је солидарност са пријатељским народом Нигерије који је изложен нападима терористичке организације Боко Харам, док је Стални секретар Лоло детаљније појаснио напредак који је током протеклих годину дана остварен у борби против ове терористичке организације.


 



ПРИЈАВА ЗА ИЗБОРЕ

ПРИЈАВА ЗА ИЗБОРЕ

Грађани Србије могу да гласају у иностранству на изборима заказаним за 24. април 2016. године.

- Услов је да су уписани у јединствени бирачки списак и да се на време пријаве Амбасади за гласање у иностранству до 2. априла 2016. године.

У случају да лице није уписано у јединствени бирачки списак потребно је истовремено са Захтевом за упис у бирачки списак податка да ће гласати у иностранству, Амбасади поднети и Захтев за упис у јединствени бирачки списак у Републици Србији.

Преко апликације, на сајту Министарства државне управе и локалне samouprave  http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal може се проверити да ли је лице уписано у бирачки списак.

Овде можете преузети Захтев за упис у бирачки списак податка де ће гласати у иностранству.

Овде можете преузети Захтев за упис у Јединствени бирачки списак у Републици Србији.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе де ће грађанин гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Фотокопија пасоша, личне карте или возачке дозволе Републике Србије са уписаним ЈМБГ је обавезна.

Пријаве се могу поднети лично у Амбасади Републике Србије у Абуџи, путем поште, или на Е-mail:  mail@ambnig.com или serbconsabuja@gmail.com



Избори за народне посланике Р. Србије, гласање у иностранству

 


04. март 2016.


О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА О ТОМЕ ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У

ИНОСТРАНСТВУ


Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије могу, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (2. април 2016. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за народне посланике гласати у иностранству.


Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.


Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству доставља захтев надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи.


По доношењу решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.


Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.


Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.


Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – www.mduls.gov.rs, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

Формулар Захтева за упис у јединствени бирачки списак у Републици Србији можете преузети овде.

Формулар Захтева за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству можете преузети овде



КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ

Влада Републике Србије је отворила посебан девизни рачун за уплату хуманитарне помоћи, која ће бити коришћена за санацију последица поплава. За све додатне информације молимо вас да се обратите Амбасади Србије у Абуџи, преко које се такође може уплатити хуманитарна помоћ. Инструкције за банкарски трансфер у EUR и USD можете наћи кликом на доњи линк.


Oпширније...
Вести
Референдум ради потврђивања Акта о промени Устава Р. Србије
Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету
Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову
Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања
Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања
Председник Вучић примиo акредитивна писма амбасадора који покривају Србију на нерезиденцијалној основи
Информација процесу вакцинације у РС
Селаковић: Изложба „Несврстани свет“ увод у обележавање 60 година Покрета несвртаних земаља
Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“
Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер
Србија остварила велики успех у области дигитализације
Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду
СВИ ИНЦИДЕНТИ НА КИМ 2021
Вакцинација против корона вируса у Републици Србији – 25. јун
Вакцинација у Републици Србији
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
Гласање за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић
ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 28. маја 2021. године)
Селаковић честитао Дан Африке
ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 21. маја 2021. године)
Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“
ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 7. маја 2021. године)
Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ
Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији
ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
Опроштајна посета амбасадорке Савезне Републике Нигерије
Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
Интензивирати политички дијалог и економску сарадњу са Нигеријом
ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
Вакцинација против корона вируса у Србији
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
Видео материјал поводом Дана државности Републике Србије
НОВИ ПАКЕТ ПОМОЋИ ПРИВРЕДИ И ГРАЂАНИМА
ВАКЦИНАЦИЈА У СРБИЈИ
Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије
ИНФОРМАЦИЈА О УСПЕСИМА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У БОРБИ ПРОТИВ COVID-19
Вучић: Србија по расту прва у Европи
Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
Председница Владе Србије прва премијерка која је добила вакцину
Плаћање пореза на доходак запослених у иностранству
Резултати Конкурса за суфинансирање пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре
Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону
Препорука држављанима Р. Србије који бораве у иностранству
Обустава пријема захтева за визе
ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ 2020. године
Састанак са Министром Одбране Савезне Републике Нигерије
Потписивање уговора са Нигеријском трансмисионом компанијом
Предаја акредитива
Посета специјалног изасланика председника Србије амбасадора Зорана Вујића Савезној Републици Нигерији
8. Конференција српске медицинске дијаспоре 2017
O Б А В Е Ш Т Е Њ Е ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА О ТОМЕ ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У ИНОСТРАНСТВУ
04.11.2016. - ОГЛАС ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У ЦИЉУ ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ – ОТУЂЕЊА ДИПЛОМАТСКЕ НЕПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ У ЊУЈОРКУ (СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ), ТОКИЈУ (ЈАПАН), БОНУ (НЕМАЧКА) И БЕРНУ (ШВАЈЦАРСКА)
Нови Закон о општем управном поступку
САСТАНАК МИНИСТРА ДАЧИЋА СА ДЕЛЕГАЦИЈОМ НИГЕРИЈЕ
ПРИЈАВА ЗА ИЗБОРЕ
Избори за народне посланике Р. Србије, гласање у иностранству
КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ
Архива вести